У уторак 26. маја 2026. године врата сале Удружења музичких уметника Србије (УМУС), на адреси Теразије 26, поново су отворена, чиме је овај култни простор, после вишедеценијске паузе, поново постао место концертних активности.
Публици су се овом приликом представили виолисткиња Љубица Секулић, флаутиста Страхиња Радоичић и пијаниста Давуд Веснић, млади уметници, који истовремено чине и концертну комисију УМУС-а, а која ће одлучивати о садржају будућих концертних сезона ове институције.
Програм концерта чинила су дела домаћих и страних аутора, стилски и технички изузетно разноврсна. На самом почетку репертоара нашла се композиција за клавир и виолу Тема љубави Владимира и Косаре Светислава Божића. Деликатна партитура ове звучне арабеске представљена је са посебним осећајем за њене суптилне мелодијске фразе и богату динамичку палету. Уследио је технички изазован Дуо за флауту и виолу оп. 10 Малколма Арнолда (Sir Malcolm Henry Arnold) у коме инструменти током сва три става остварују динамичан дијалог. Учестале ритмичке промене имају за циљ постизање својеврсног „духовитог“ карактера, док спектар различитих техничких поступака изискује интерпретативне способности високог квалитета. У том смислу, посебно бисмо издвојили фантастичну способност извођача да „ослушну“ мелодијску „путању“ другог инструмента, притом јасно износећи сопствену линију кретања. На програму се нашла и добро позната Баркарола оп. 60 пољског аутора Фредерика Шопена (Фрéдéриц Цхопин), која је овом приликом интерпретирана технички бриљантно. Пажљив слушалац није могао, а да не примети пијанистин кристално јасан тон и способност да доследно пренесе драматуршку нит остварења. Лирска, готово медитативна атмосфера успостављена је приликом извођења другог става чувене Сонате за флауту и клавир Отара Тактакишвилија (Otar Taktakishvili). Већ након првих неколико тактова било је јасно да су Веснић и Радоичић пажљиво промислили сваки музички гест унутар дела. У доминантно хомофоној фактури кантабилна деоница флауте изведена је са фантастичном контролом јачине тона, без претензија да у било ком тренутку наруши карактер дела, сугерисан напослетку и називом става (Ариа). Клавирски парт већим делом музичког тока конципиран је као пратња „педалног“ карактера, што је пијаниста препознао и на тај начин интерпретирао. Концерт је закључен камерним остварењем Два интерлида за флауту, виолу и клавир француског композитора Жака Ибера (Jacques Ibert) у интерпретацији сво троје уметника.
На крају, не преостаје нам ништа друго него да истакнемо одговорност и енергију са којом ови млади извођачи приступају изведби сваког дела, што нас додатно подстиче да са нестрпљењем ишчекујемо њихов следећи пројекат. Са функцијом својеврсног „увода“ будућих концертних активности УМУС-а, можемо закључити да је описани концерт испунио очекивања публике и отворио врата следећој сезони у којој ће, надамо се бројни млади уметници добити прилику да се представе.
Аутор текста: Дражена Тодоровић
